Teška.
Neprijatna.
Uznemirujuća.
Rečenice se najpre kotrljaju. (Priča ne zastaje da bi se objasnila - prelazi od jednog dvorišta (kuhinjskog stola, kreveta, prozora) do drugog tek uzgred rasvetljavajući porodične odnose.)
Rut se zaokupi čajnikom, čekajući da napetost splasne na uobičajenu meru.
Zatim klize. (Lako, poput neznatno zarđalog skalpela otvaraju jastuke, unutrašnje džepove, stid i strah.)
Ocrtavaju (otrcavaju?) konture braka.
- Zar nisi danas imala neki sastanak? S nekim komercijalistom? - upita on. Dokono je češkao kosmati pupak, zureći u orman.
Precizno. Dovoljno da sažaljenje preduprede gađenjem.
Stomak mu je, poput kecelje, toliko visio preko butina da bi skoro svi koji ga prvi put vide odmah pomislili na njegov penis, pitajući se kada ga je poslednji put video i kako njime obavlja ono za šta je predviđen.
Na kraju, ostavljaju zjapeću zagnojenu ranu gde vam se čini da ste imali nešto vredno. Savest ili poverljivost ili vedrinu, ili sva tri, šta god. Osećate prljavštinu u želucu i plućima i mučninu i potrebu da pričate o knjizi. Da je preporučite i zabranite. Da upamtite poruku i zaboravite ostalo.
Ili to samo ja negde grešim.
Između poslednje strane i prvog osmeha saznala sam za organizaciju Lumos. To je pomoglo da shvatim potrebu za ovom knjigom.
Najbolje prikazan lik: Debeli
Najdraži lik: Svi mi se gade, svi su tužni. Možda bih mogla da izdvojim Sukvinder.
Uz čitanje slušati: Cracker
Нема коментара:
Постави коментар