Niko nije bez neprijatelja!
Zašto je zlo, u ovoj knjizi oličeno u Šir Kanu, obavezno predstavljeno kao hromo, grbavo, nagrđeno? Tako se čovek teši da je bar lep, čak i poražen? I zašto se deca uče da telo oslikava dušu, kad prečesto nije tako?
Ova i slična pitanja nisu mi dozvolila da pri prvom čitanju sagledam sve. Sad shvatam da je osnovna osobina i tigra i čoveka ponos, koji od grabljivaca pravi krvoloke kad je povređen.
Drugi te mrze, zato što ne mogu da ti gledaju u oči, zato što si mudar, zato što si im vadio trnje iz šapa, zato što si čovek.
"Knjiga o džungli" nije nevešto sklepana priča o prijateljstvu kakvom sam je do danas smatrala. Ona je velika istina o ponosu i posledicama, u grču kriknuta na noć Novog Govora: Ja kažem, da bi drveće i reka čuli i zapamtili ako ja zaboravim.
U igri smo drugovi ti i ja,
Sve dok iz oblaka ne padne kiša
Koja prekida primirje. - Tada: dobar lov!
Naoko vedra, duboko surova. Između basne i epopeje.
Najbolje dočaran lik: Bagira
Omiljeni lik: Kaa
Uz čitanje slušati: Zvuk džungle će nadjačati bilo koju muziku, ne vredi pokušavati.
Нема коментара:
Постави коментар