Bliska i nedočitljiva.
(Poslala sam nedavno jednom njemu pesmu Timing Is Everything. Rekao je da se čini da sam učestvovala u njenom stvaranju, zbog stiha "I would've been one more unfinished song". Nedovršeno i(li) neizrečeno imaju posebno mesto u mojim pokušajima stvaranja, naročito u pesmama čvrsto uvezanim interpunkcijom. Zato i ne čudi što sam se, čitajući zbirku "Nemam više vremena", najduže zadržala na stihu
Njen svet, kao ni moj, nije krug, već klupko nedorečenosti. Njen svet privlači poznatim i prepoznatljivim, i ne pokušava da zadrži. U splet njenih međuredja ulazimo nevoljno, a napuštamo ih sa željom da smo još dva stiha duže ostali tu, da nismo u belini dočitali kraj.
Desanka Maksimović je uvek bio moj najneomiljeniji potpis na koricama, upravo zato što je doživljavam kao pretka i saputnika, što je i osećam i razumem. Znam da neću pročitati ništa novo, ništa što već sama nisam, nezgrapnije, napisala ili odmrmljala u jastuk, vetar ili nezainteresovano uho. A opet čitam, po više puta, iste i slične rečenice i stihove i dopuštam da me prisna melodija grli. Nikada se neću pomiriti sa utiskom da je ona bolja i vrednija ja od mene. I, verovatno, nikada neću prestati da je raščitavam, svesna da je u jednostavnosti zagonetka.)
Najupečatljivije pesme:
Nedeljna propoved,
Prva noć žalosti,
A sad odosmo,
Poruka,
Putovanje,
Zemlja jesmo
Нема коментара:
Постави коментар