Prerazmišljavanje #2

Sa kakvim iskrenim odricanjem sam zaključao vrata kroz koja sam tako često izlazio i ulazio i smrvio ključ nogama!

Čitajući roman „Dr Džekil i g. Hajd”, nisam mogla da, pored univerzalnosti čovekovog dualizma, ne primetim i sopstvenu zabrinjavajuću sklonost ka isticanju te podvojenosti, izraženu u „nadimku” koji sam koristila za sve društvene mreže - ClaudiaVolturi. Klaudija je dete-buntovnik iz „Vampirskih hronika”, a Volturi prezime drevne porodice čija je osnovna odlika opsednutost (sopstvenim) pravilima, iz dela Stefani Majer.

Promenu tog „nadimka” u sadašnji (Alisa Tamna) prvobitno sam i sama smatrala površnim uticajem Lukjanjenkovih „Straža“, da bih tek posle ponovnog pročitavanja sudbine Alise Donjikove shvatila kako se i moj pogled na „dualizam“ ljudske prirode promenio. Shvatila sam, kao što je dr Džekil predvideo, da u čoveku ne postoje dve duše suprotne kao crno i belo ili dobro i zlo, nego veliki, nedomerljiv broj najrazličitijih „stanara“. 

Mogućnost poricanja sebe i svojih unutrašnjih neusaglašenosti zarad nekog drugog bića ono je što dobre izdvaja od ostalih. U Alisi nije preovladala nijedna „pod-ličnost“ zasebno, već ih je izmirila i ujedinila ljubav. I u meni će tako, na kraju, nadam se.

_______________

Prvi put objavljeno 6. juna 2013. godine, na starom blogu. Nije se mnogo promenilo u mom stavu o sustanarskim odnosima u ljudskoj prirodi, ali verujem da sam bliža (u tekstu pomenutom) izmirenju.

Sergej Lukjanjenko - Nova straža (Straže #5)

Nova straža dolazi kao odgovor na iščekivanje podstaknuto završnom rečenicom Poslednje.

Priloženi tekst sumnjive je prirode za poslove Svetla.

- Noćna straža

Priloženi tekst sumnjive je prirode za poslove Tame.

- Dnevna straža

Kao i sve prethodne, ima strogo utvrđenu strukturu, od odobrenja Straža na prvoj strani do naziva poglavlja objedinjenih atributom koji upućuje na prirodu priče.

Deo prvi - Sumnjivi (Mutni, Smutni) ciljevi

Deo drugi - Smutna (Sumnjiva, Mutna) vremena

Deo treći - Mutni (Sumnjivi, Smutni) poslovi

Kao i prethodne, ali otvorenije i grublje, razmatra odnos država - zemlja - narod.

Ljudima je sasvim svejedno da li će umreti od socijalističke discipline, od demokratske slobode ili od borbe za bolje sutra.

Iako ima više podataka o svetu Inih, čini se da se Lukjanjenko - pisac fantastike umorio i tastaturu prepustio Lukjanjenku - realisti.

- U Evropi je prihvaćeno mišljenje da uvek i svuda postoje najmanje dva puta, pritom je jedan dobar a drugi loš. U Aziji pak znamo da puteva uopšte ne mora biti, a može ih biti i beskranjo mnogo, ali ni to ne znači da će makar jedan ispasti dobar.

- Ja u Rusiji živim - odgovorio sam. - To nije ni Evropa, ni Azija. Puteve uopšte nemamo, samo strane sveta, ali to nas nikada nije zbunjivalo.

Možda se i nije umorio, možda nije ostao bez inspiracije za priče o vampirima i magovima. Možda je samoj priči postalo neophodno da se pozabavi ljudskom stvarnošću - budući da se proročanstva tiču isključivo ljudi. A možda je, što meni zvuči najverovatnije, Nova straža posvećena sedmom nivou Sumraka.

Kao i prethodne Straže, Nova nudi gurmanski raspoređene začine od simbola i uzročnosti koji upotpunjuju doživljaj priče. Primećuje se, na primer, da Anton ima sve manje vremena za slušanje muzike kako se petoknjižje bliži kraju. (Priča se približava ljudima, dok je Antonova veza s ljudskim u sebi sve tanja.)

Najbolje prikazan lik: Tigar

Najdraži lik: Arina

Uz čitanje slušati: Пикник i Motor-Roller

**

Ovo je moja zemlja. Koliko god da mi spaljuju kuću, ona opet iz zemlje izrasta.

Veštica govori o sebi, o vešticama i veštičjoj vezi sa zemljom, ali ja u njenim rečima vidim svoj doživljaj moravskog blata. Možda je Lukjanjenkovo delo univerzalnije nego što bi se pri prvom čitanju reklo. A možda sam i ja veštica.

**

Sergej Lukjanjenko - Poslednja straža (Straže #4)

Četvrta knjiga o Inima briše granicu između bajke i stvarnosti potvrđujući legendarnog čarobnjaka Merlina kao istorijsku ličnost. Međutim, Lukjanjenkov Merlin, za razliku od Diznijevog, sve je samo ne dobroćudni bradonja.

Napomene s prve strane

(Priloženi tekst prihvatljiv je strani Svetla.

-Noćna straža

Priloženi tekst prihvatljiv je strani Tame.

- Dnevna straža),

kao i nazivi poglavlja

(Deo prvi - Zajednička stvar

Deo drugi - Zajednički neprijatelj

Deo treći - Zajednička sudbina),

najavljuju nelagodno razrešenje odnosa između Svetlih i Tamnih. Čitalac uči da nema jednodimenzionalne istine, i preispituje sve što je ikada usvojio o dobru i zlu.

Kroz Noćnu stražu prošli smo lako, uvereni da je pravda na strani Svetlih. Ako zbog Dnevne nismo prišli Tamnima, ni, povučeni Sumračnom, ciničnoj Inkviziciji, na kraju Poslednje straže zahvalićemo svim panteonima što smo ljudi, opterećeni samo ljudskim različitostima.

Najbolje prikazan lik: Anton

Najdraži lik: Semjon

Uz čitanje slušati: Kirila Komarova i Zoju Jaščenko

Sergej Lukjanjenko - Straža sumraka (Straže #3)

(Ova bi trebalo da se zove Sumračna straža, kako bi se ispoštovala forma. To nije jedini "ustupak" prevodu, pa je zato najbolje čitati ih u originalu. (Kao i sve druge knjige, uostalom.))

Priloženi tekst nije od značaja strani Svetla.

- Noćna straža

Priloženi tekst nije od značaja strani Tame.

- Dnevna straža

Naj(su)mračnija od svih pet, Straža sumraka čitaoca upoznaje sa Inkvizicijom kao trećom ravnopravnom stranom u sukobu koji sve više liči na sport.

Nazivi poglavlja

(Prvi događaj - Ničije vreme

Drugi događaj - Ničije prostranstvo

Treći događaj - Ničija moć)

odgovaraju opštem osećaju uzaludnosti, pojačanom zaključkom koji ubija polet:

Svako dete sanja da postane velikan, dok se ne zapita zašto mu je to potrebno.

U okvirima glavnih priča utisnut je, uz ambijent praznog luksuznog naselja i siromaštvo samohrane majke, i bol pisca zbog propadanja maternjeg jezika, u koji se poput krpelja zabadaju anglicizmi.

Jednostavni ali efektni, kratki a sveobuhvatni opisi (poput 

Uzrast kupača je bio takav, da devojčice više nisu vukli za kike, a zašto su im devojčice potrebne, još nisu razumeli.)

čine ovu knjigu prijatnom, uprkos (su)mračnom sadržaju.

--- Obratite pažnju na detalje, na skoro neprimetne veze naziva bendova koje junaci slušaju sa događajima koji slede. Oprezno razgrćite granje i šiblje od reči, da u nemaru ne previdite neki trag. I ne brinite, ništa što do kraja naučite ne može da vas pripremi za odgovor - ako je s Lukjanjenkom nešto sigurno, to je šok odgonetke.

Najbolje prikazan lik: Anton

Najdraži lik: Las

Uz čitanje slušati: Zoju Jaščenko i grupu Белая гвардия

Sergej Lukjanjenko - Dnevna straža (Straže #2)

Drugi deo petoknjižja prikazuje granicu između Straža iz ugla Tamnih, iako Anton Gorodecki ostaje "najglavniji" junak. Jednakost između vojnika Svetla i Tame, kao i neopredeljenost autora, vidi se već na prvoj strani, koja se ni po čemu ne razlikuje od prve strane Noćne straže.

Priloženi tekst odobren je za distribuciju,

jer je koristan strani Svetla.

- Noćna straža

Priloženi tekst odobren je za distribuciju,

jer je koristan strani Tame.

- Dnevna straža

Ono što Svetli nazivaju samoživošću, Tamni smatraju pravom na slobodu. A nesebičnost kojom se Svetli ograđuju Tamni odbacuju kao licemerje.

Zatim su se podelili na Svetle i Tamne. Svetli su verovali da niko nema pravo da im uništava život i da je davanje najvažnije, čak i kada oni koji primaju nisu vredni toga. Tamni su verovali da bi trebalo da žive slobodno i da svakom pripada ono što uzme od života i ništa više.

Ako Noćnu stražu odredimo kao knjigu o Svetlima za neopredeljene, ljude i Tamne, Dnevnu čitamo kao manifest Tamnih namenjen ljudima, neopredeljenim i Svetlim Inima, sa nekoliko stotina stranica konteksta.

(Struktura je ista:

Prvi događaj - Dozvoljen pristup neovlašćenim osobama

Drugi događaj - Stranac među Inim

Treći događaj - Još jedna sila)

Kroz "velike", fantastične događaje provlači tipično rusko moralisanje; namerno uprošćene naznake socijalnog romana utiskuje u okvire "važniih" delova priče. Definisanjem Lukjanjenka samo kao pisca fantastike poreklo bi se ono što njegovu fantastiku čini snažnom - neprekidan (više ili manje suptilan) dodir sa "stvarnim" životom i poražavajuće slovenski realizam.

Najbolje prikazan lik: Zavulon

Najdraži lik: Alisa

Uz čitanje slušati: Visockog, Burkina, Kipelova, Voskresenie, Nautilus Pompilius

Sergej Lukjanjenko - Noćna straža (Straže #1)

Ako volite "one preopširne Ruse", lako ćete se navići na Lukjanjenka. Ako vam ruska književnost i nije simpatična, "Straže" će taj (pogrešan!) stav uzdrmati.

Priloženi tekst odobren je za distribuciju,

jer je koristan strani Svetla.

- Noćna straža

Priloženi tekst odobren je za distribuciju,

jer je koristan strani Tame.

- Dnevna straža

"Noćna straža" je prva priča o Inima u petoknjižju. Kao i ostale, ima tačno utvrđenu kompoziciju: tri dela (tri priče, tj. tri "događaja", kako ih pisac naziva), od kojih svaki ima svoj naslov, koji odgovara i konkretnom delu za koji je vezan, i priči kao celini.

Prvi događaj - Lična sudbina

Drugi događaj - Svoj među svojima

Treći događaj - Isključivo za svoje

(Ne valja što se u prevodu gube genijalne igre rečima, čak i u naslovima događaja. Prvi bi trebalo da se zove "Svoja sudbina", kako bi se ispoštovala kompozicija i čitalac uputio na radnju i veze između likova.)

Prvo sam se, naravno, zaljubila u fantastiku. Zatim je došao "šok ruskog" - sirov i gust realizam, koji me je vezao za prvu knjigu i žeđ do naredne.

Naročito su mi drage Lukjanjenkove proste a, čini se, jedine tačne asocijacije: u toku vožnje motorom, na primer

Vetar je poput hrapavog vrelog peškira šibao po obrazima.

Volim i što muziku dišemo isto. Najviše to. (Makar mi jedini srodni ludak sa slušalicama bio izmišljeni Anton Sergejevič Gorodecki.) --- Da, još nešto! Detalji! Gospode, detalji! Glavni junak ima patronim Sergejevič, po svom roditelju, Lukjanjenku. Ne bih da raščešljam previše. Čitajte. ---

Najbolje prikazan lik: Anton Gorodecki

Najdraži lik: Olga

Uz čitanje slušati: Kipelova i Blackmore's Night. I ostalo s Antonove plejliste.