Roman „Ime ruže“ pod svim uglovima i kroz sve
slojeve ostaje:
1. zabavna detektivska priča,
2. zanimljiva (anti)teološka rasprava i
3. poučan primer lavirinta.
U uvodnim poglavljima (da, više ih je) Eko čitaoca
uključuje (posvećuje?) kao saučesnika u adaptaciji rukopisa. Naglašava svoju
zbunjenost prethodnim prevodom i adaptacijom kako bi na početku očiglednu mistifikaciju
dodatno umrsio. Detalj o proizvođaču sveske i vrsti olovke koji je koristio pri
„prevođenju“ „pronađenog“ rukopisa istovremeno deluje i neposredno, prisno i kao
upadljiva reklama za Apple u filmu „Kradljivica knjiga“. Idealan balans između
privlačnog i odbojnog goni na dalje čitanje.
Jedan od likova o Opatovoj opsesiji teorijom
kaže: Tamo gde je ljudima glava, njemu je orman iz biblioteke. Sav je
crvotočan. Čini se da se i autor slaže sa njim: akademici-teoretičari
suštinski su beskorisni. Jer, Knjige nisu stvorene da bi se u njih
verovalo, nego da bi se podvrgnule ispitivanju.
Ova knjiga se načinje sporo, i tek posle polovine
počinje da odmotava. Vredi otrpeti ubode fusnota s početka, koje su, Eko
obrazlaže u pogovoru, osmišljene po ugledu na iskušeništvo pre zamonašenja, kako
bi se „nedostojni“ odbili i naterali da odustanu od čitanja.
U istom pogovoru Eko kao idealnog pisca
predstavlja onog koji napiše i umre, tako da ne ometa tekst u hodu. Ja
bih rekla da je svaki pisac po završetku romana mrtav. Govoreći o svom delu,
komentarišući ga pisac se preobražava u kritičara/ teoretičara, tako da se ne
može nazvati piscem.
Pitanje otvaranja manastirske biblioteke za svet
zapravo je pitanje otvaranja romana za dočitavanja. Pisac je najmanje
kompetentan da o širini/ dubini svog dela odluči, jer često nije svestan
njegove pozicije u Književnosti. (I ovo je verovatno samo moje dočitavanje.)
Uz čitanje slušati: Pure Reason Revolution
**Slika Rima iz priče (Nazivao se republikom, a to nije bio, jer su po njemu vršljale naoružane čete razbojnika i bio je podvrgnut nasilju i grabežu. Sveštena lica koja su se otrgla od svetovne jurisdikcije komandovala su grupama nasilnika i s mačem u ruci pljačkala, zloupotrebljavala svoj položaj i vodila gnusne poslove.) pod određenim uglom podseća na jednu drugu republiku koju niko sem njenog vrha ne bi tako nazvao. Pogađate? Za slučaj da vam je potrebno još nagoveštaja koji bi lokalizovali satiru – to je doba i svet u kojem Onda kada su pravi neprijatelji suviše jaki, valja ipak pronaći kakvog slabijeg neprijatelja.
Нема коментара:
Постави коментар