Odabrane narodne pripovetke

S vragom zlo, a bez njeg' devet puta gore.

S "Tamnim vilajetom" na početku i "Svijetu se ne može ugoditi" na kraju, ova zbirka daje odlično zaokruženu sliku razvojnog puta narodne priče. Od priča o postanku kosmosa ukorenjenih u ranoj slovenskoj mitologiji, preko svetosavskih do legendi o Ćosu, čitalac dobija ne samo uvid u običaje i način razmišljanja svojih predaka, već i odgovor na mnoga savremena pitanja.

Uprkos evidentnom društvenom napretku i razvoju stila pripovetke kroz vreme, osnovni problem kojim je narodni stvaralac zaokupljen ostaje pitanje sreće i ostvarenosti u širem smislu, koje u krug povezuje i manje srodne pripovesti.

Izbor je primeren svim uzrastima i svakom pojedincu u svakoj tački istorije. Nema čitaoca koji u njoj neće naći bar gram pouke ili smeha. Sve su to priče koje smo mogli čuti pred spavanje, a mnoge su vremenom prerađene u "savremene" legende ili viceve.

Vredi ovu zbirku imati na polici, i vredi vraćati se i listati je povremeno, čak i kad osetimo da smo je prerasli.

Pri ovom čitanju najviše sam uživala u priči: Sedam Vlašića, zbog neočekivano toplog epiloga.
Uz čitanje slušati: Tarju Turunen

Pripovesti barda Bidla

(s komentarima profesora Albusa Dambldora)

Čak i ako vas ne zanimaju Bidlove priče za decu, podstaknuti knjigom Rite Skiter pokušaćete da preko komentara odgonetnete Dambldora. Uspećete, onoliko koliko je to s ličnošću poput njegove moguće.

Zbirka sadrži pet čarobnjačkih bajki:

1. Čarobnjak i skakućući lonac

2. Vrelo velike sreće

3. Veščevo kosmato srce

4. Baka-zekonja i njen Cerekajući panj

5. Priča o tri brata

Dambldorovi komentari pomažu da se razotkrije drevno (i naivno) čarobnjačko poimanje viših nivoa magije, poput tajne dugovečnosti, čovekoljublja ili menjanja oblika. Međutim, u tumačenje bajki svaki čitalac unosi deo svog iskustva, pa tako ja komentar na priču Čarobnjak i skakućući  lonac imam da dopunim teorijom o magiji pohranjenoj u samom loncu, koji svoju "normaloljubačku" prirodu nameće vlasnicima.

Vrelo velike sreće ću čitati svojoj deci. Neće im proći lakunoć bez nje, dok je ne shvate.

Veščevo kosmato srce jeste sirova (i možda tačnija) verzija "Lepotice i zveri", s najsnažnijom poukom od svih, sadržanom u Prvom zakonu magije: 

Ne petljajte se s najdubljim materijama - izvorom života, suštinom bića - ukoliko niste spremni na najekstremnije i najopasnije posledice.

Priča o tri brata obrađena je u romanu "Hari Poter i relikvije smrti", a Dambldorov komentar iz ove zbirke kao novinu donosi jednu od njegovih karakterističnih misli:

Ljudi imaju dar da izaberu tačno one stvari koje su najgore po njih.

Znamo da je Dambldor izabrao Kamen, prezreo Smrtoštap, a Ogrtač prosledio nasledniku trećeg brata, izborivši se na taj način s oličenjem zla svog doba. Da li ovaj komentar znači da se opšte i lično dobro uvek potiru?

Uz čitanje slušati: Harry Potter OST

Bajke iz celog sveta ("Mlado pokolenje" 1965.)

Volim bajke. Kad sam u seoskoj biblioteci pronašla ovu staru, raščerupanu knjigu, jedva sam čekala da nađem vremena za čitanje.

Bilo je to jednom, a možda nikad nije ni bilo...

Moram da priznam da sam očekivala mnogo više pravih bajki. U ovoj zbirci ima i legendi i šaljivih kratkih priča, a naišla sam i na dve basne. Možda bi prikladniji naslov bio "Priče iz celog sveta". 

Izbor mi se, uprkos neodgovarajućem naslovu i mojim očekivanjima koja je probudio, prilično dopao.

Ocenu sam smanjila samo zbog preterane i nepravedne surovosti opisane u prvoj priči, "Vila Zabzibana". Možda su učenici trećeg razreda osnovne te davne '65. bili zreliji, ne sporim. Ali svom detetu ne bih dala da čita o čoveku koji je tek tako mogao da ubije svu rodbinu prve žene (priča je o muslimanu) i nju samu, jer mu se više svidelo da živi u vilinskom svetu sa četvrtom. Reč je o junaku bajke, "pravednom siromahu". Čak nije ni sam izvršio tu gadost - naredio je dvema srednjim suprugama (koje su takođe vile) da ubijaju.

Prvo se oženio šahovom ćerkom, pa dvema vilama, pa vilinskom kraljicom. Ambiciozan mladić. A od svih kvaliteta ima samo fizičku lepotu, zbog koje su sve te žene zaljubljene u njega i pokorne.

Dete iz ove bajke ništa dobro ne može da nauči.

Opštem pokolju, površnosti i nezahvalnosti koje se slave kao vrline i tarantinovskom nasilju nije mesto u lektiri za osnovnu školu.

Braća Grim - Trnova ružica

Užasan izbor. Bolesnije narodne bajke nisam čitala. Ima "normalnih", "bajkovitih" bajki, kao što su "Trnova ružica", "Snežana", "Pčelica matica", "Čarobni stočić, zlatni magarac i batina iz vreće" i "Živa voda", a ima i priča o nasilju i nezahvalnosti bez pouke.

Sova govori o propasti koju ljudska glupost i samoživost navlače na sve okolo. Ravno, ružno, bez traga neodobravanja.

I tako zapališe ambar sa sve četiri strane, a s njime kukavno izgore i sova. Ko ne veruje, nek ode onamo pa neka se sam raspita.

Sova iz ve priče nije neka "zla maćeha" ili "đavo" ili "čarobnjak". To je živa, obična, nesrećna sova, koja zbog tuđih predrasuda nije dočekala još jedno veče.

"Čudesni" svirač iz čiste (prljave, ipak?) dosade zlostavlja redom životinje čiji je jedini greh divljenje njegovoj muzici i poverenje u njegovu reč, jer ja sam tražio čoveka, a ne divlje životinje. Na kraju, naravno, nalazi tog čoveka, koji ga sekirom brani od osvete "nižih vrsta". Pouka? "Umetniku se oprašta zloba"? "Čak ni udružena, sirotinja ne može protiv nepravde"? "Dok ne nađeš sličnog sebi, maltretiraj sve ostale"?

Doktor Sveznalić je himna novosamoprozvanih akademika.

Seljak vide kako doktor lepo jede i pije te ga obuze silna želja da i on postane doktor. Pa tako postaje neko vreme, a onda upita da li bi i on mogao postati doktor. "O, kako da ne", reče doktor, "to je čas posla". "A šta treba da učinim?", upita seljak. "Prvo, kupi bukvar: to ti je ona knjiga gde se nalazi pevac. Drugo, pretvori svoja kola i dva vola u novac, pa tim novcem kupi odela, i sve ostalo što je potrebno za doktorov zanat. Treće, poruči da ti namalaju firmu s rečima: Ja sam doktor Sveznalić, pa je prikuj iznad kućnih vrata."

Trebalo bi da imam duhovit komentar na ovu priču, al' mi se i duhovitost i diploma zagubiše na putu do poslednje rečenice:

Onda pokaza gospodaru gde se nalazi novac, ali mu ne reče ko ga je ukrao, pa od obe strane dobi mnogo novaca i tako postade slavan čovek.

Čemu ove "bajke" uče decu? Zašto nisu proširene poukama? Zašto se ne obraća dovoljno pažnje na lektiru za osnovnu školu? A, da. Obrazovanje i vaspitanje. Precenjeno, je l' da?