Prerazmišljavanje #3 (Strvinarenje i reanimacija, ili 6 knjiga za 500 dinara)

Volim što niko ne čita jer lako dolazim do knjiga. Ne volim što niko ne čita jer nemam s kim da delim utiske.

Volim što za male pare mogu da pronađem skoro vek staru knjigu, i srećna sam kad ugledam prašnjavu tezgu na ulici. Ali ne mogu da ne zadrhtim kad vrhom prsta pređem preko tople posvete na prvoj strani, urezane nekad preoštrim vrhom pera i namenjene oku davno mrtvog dragog bića. Žalim knjige koje nezahvalne ruke spuste uz kontejner. Žalim korice sa datumima i srcima ili pečatom biblioteke. Žalim duše uskraćene za gurmanluk rečenica.

I trudim se da ih razumem, i odbacivače i preprodavce i tu siročad od papira. Trudim se da prve opravdam, drugima pomognem i treće udomim.

Čudno je kad si lešinar i sveštenik.